Интервју: Уметница Адитиа Новали

Адитиа Новали рођена је у граду Соло у Индонезији. Дипломирао инжењерство архитектуре на Универзитас Католик Парахиангану, Бандунг, Индонезија 2002., и магистру идејног дизајна на Академији за дизајн Еиндховен, Холандија 2008. године.

Последњих година учествовао је на више групних и самосталних изложби у Индонезији и иностранству. Само у 2015. години његови су радови представљени на групним изложбама 'Титик Силанг' у Диа Ло Гуеу и 'Ак Дипонегоро' у Националној галерији у Џакарти, 'АртЈог15: Бесконачност у току' у Таман Будаии у Џогџакарти и иностранству у 'Објект: О памћењу и времену 'у Нуну Фине Арт у Тајпеју као и' (Дис) се појављују 'у Примае Ноцтис Арт Галлери у Лугану, Швајцарска. Његове самосталне изложбе укључују 'Сликарство смислу' у Рох Пројецтс Џакарти 2014., 'Иза зидина' у галерији Примо Марелла у Милану, Италија, 2013. и 'Зидна серија: Азијски (не) пројекат некретнина' на Пројецт Стаге на Арт Стаге Сингапур 2012.

Адитиа је уметница са широким интересовањима и ради у разним медијима да коментарише безброј проблема. Једнако је вешт у манипулисању четкама и сликама (као у "Сликарском смислу" како би одао почаст често скривеном креативном процесу) као што коментарише (на пример, оним што сматра неуспехом у схеми јавног становања у Индонезија у серији Зид: Азијски (не) пројекат за некретнине. Оно што је до сада дефинирало његов опус је елемент разиграног хумора који је кључан за сва његова умјетничка дјела.

За стварање својих уметничких дела користите разноврсни материјал. Како одлучујете шта ћете користити за свако дело? Да ли вам је важно да стално експериментишете са новим материјалима?

За мене је материјал медиј за реализацију неке идеје, а не полазна основа. Бирам медиј који ћу користити на основу истраживања и разматрања тако да порука буде достављена у најбољем облику. 

Абецеда алата - Четкица бр. 6, 2014, Адитиа Новали

Како је ваше образовање о архитектури обликовало ваше умјетничке подухвате, на примјер, „Зид: Азијски (не) пројекат некретнина“ (2012) и „Зидна серија: Животне године“ (2013–2014), али и у другим радовима ?

Искрено, никада нисам намерно користио позадину архитектуре у стварању своје уметности. Али почео сам да схватам да ми је то у крви. Моја осетљивост на простор и познавање грађевинских метода утичу на начин на који стварам уметност. Ово се вероватно најбоље види у пројекту „Зид: азијски (не) пројекат некретнина“, пројекту који сам започео 2011. године на основу мојих запажања о томе како се развијао урбани пејзаж. 

Како је ваше време на Академији дизајна у Еиндховену и Холандији променило / информисало ваш приступ стварању уметности?

Научила сам да видим себе и своју уметничку праксу из другачије перспективе. На пример, јасније видим потенцијале и слабости своје земље, јер сам их посматрао издалека. Разноликост националности у школи створила је веома динамичне и занимљиве разговоре који су ширили моју перспективу на ствари. Иако се школа фокусирала на дизајн производа, заправо сам научио много о филозофији и важности пропитивања која би будућност могла бити. Оне су имале велики утицај на то како одговарам на постојећа питања, као и на то како извршим своја уметничка дела.

Абецеда алата - Четкица бр. 4, 2014, Адитиа Новали

Уметност често није носива. Можете ли разговарати о мотивацијама иза серије „Идентитет“ (2010) изложене у галерији Цемара 6 у марту 2014. године, где сте креирали замршено израђене брошеве на лубањи инспирисани познатим уметницима и уметничким делима, попут Дамиен Хирста и „Девојка са бисерјем“ Минђуша '? Хоћемо ли видети више носиве уметности од вас?

Серија „Идентитет“ део је мог текућег пројекта „СтАтемеНт“. Створио сам ову експерименталну платформу да непрестано изазове себе да померам границе конвенционалне вредности у уметности. Данас виђамо све више интердисциплинарних уметничких пракси. Може бити врло освежавајуће, али истовремено и изазовно. Серија идентитета полазила је од мог интересовања за уметност, моду и дизајн производа као медија за преношење идеје о томе како ми свој идентитет доживљавамо као људско биће. Носећи брошеве истовремено приказујемо и скривамо свој прави 'идентитет'. Инспирација многих познатих уметника је метафора о томе како обликујемо свој 'идентитет' на основу узора и идеја на које наилазимо. 

Разговор непознат, 2015, Адитиа Новали

Доприносили сте серији 'Апстрактна логика' изложби 'Принц за сва годишња доба: Дипонегоро у сећање нације, од Радена Салеха до данас' која је одржана почетком ове године у Галери Насионал Индонесиа, као одговор на модерног индонезијског уметника Знаменито дело Радена Салеха „Хапшење Дипонегора“ (1857). Како су претходне генерације индонезијских уметника уопште утицале на ваш рад?

Верујем да се све дешава с разлогом. Због тога је историја био интересантан извор за инспирацију. Дивим се многим индонезијским уметницима због њихових уметничких достигнућа, али више ме занимају њихова размишљања и њихова путовања као уметници. 

'Разговор непознат' (2015), приказан на АртЈог 15, састоји се од више од 3500 цртежа људи Др.Изложба и књига Мелание Сетиаван о индонежанском свету уметности. Шта вас је навело да креирате ово дело?

Кад ме АртЈог контактирао да сарађујем са њима, предложили су „флукс“ као тему. Многа моја претходна дела су интерактивне природе и желела сам да наставим с тим. Пронашла сам књигу доктора Мелание која архивира њено време у свету уметности Индонезије од 1980. до данас. За мене она данас указује на суштину савремене уметности када су све, сви и свуда повезани и та интеракција постаје све важнија за обликовање стварности уметничког света. За ово уметничко дело желео сам да позовем публику да се нађу међу делима међу 3500 особа да се присете сећања на догађај када је њихова фотографија снимљена и потом стављена у књигу др Мелание. 

На чему тренутно радите?

Припремам се за неке самосталне изложбе и групне изложбе, заједно са заједничким пројектом у мом родном граду, као и пребивалиштем у Токију почетком следеће године и новом серијом у оквиру мог пројекта „СтАтемеНт“.

Стори Цредитс

Текст написао Надиа Ванг

Ова прича се први пут појавила у Арт Републику.